
Анодизација је електрохемијски процес који претвара металну површину у издржљиву,{0}}отпорну на корозију и декоративну завршну обраду од анодног оксида. Иако је применљив на неколико метала, најчешће се повезује са алуминијумом. За разлику од процеса облагања који додају слој на површину, елоксирање побољшава постојећи алуминијум трансформацијом површинског слоја у алуминијум оксид (Ал₂О₃), изузетно тврд, стабилан и порозан материјал.
Основни принципи и хемија
Процес користи принципе електролизе:
Анода: Алуминијумски део служи као анода (позитивна електрода).
Катода: Инертни материјал (обично олово, нерђајући челик или алуминијум) служи као катода (негативна електрода).
Електролит: Разблажени раствор киселине (најчешће сумпорна киселина, али и хромна или фосфорна киселина).
Извор напајања: Примењује се једносмерна струја (ДЦ).
Кључна реакција:
На аноди (алуминијумски део): 2Ал + 3Х₂О → Ал₂О₃ + 6Х⁺ + 6е⁻
Ова реакција формира слој алуминијум оксида, који је интегрисан и расте из металне подлоге испод. Отприлике 67% слоја расте према унутра, а 33% према споља од првобитне површине.
Стандардни кораци процеса
1. Пре-третман
Чишћење: Уклања уља, масти и загађиваче користећи алкална или кисела средства за чишћење.
Јеткање (опционо): Потапањем у врели раствор натријум хидроксида ствара се уједначен мат, сатенски финиш микроскопским храпављењем површине. Овај корак уклања мање несавршености површине.
Десмутирање (де-оксидација): Уклања нерастворљиву мрљу (легирне елементе попут бакра, силицијума) која је остала након нагризања помоћу раствора азотне или сумпорне киселине. Ово открива хемијски чисту, активну алуминијумску површину.
2. Елоксирајућа купка (примарни процес)
Очишћени делови су уроњени у купку са{0}}електролитом са контролисаном температуром.
Они су повезани са позитивним терминалом (анодом) ДЦ напајања.
Напон (обично 12-21В за тип ИИ) и густина струје (приближно . 12-18 А/м² или 1-1,5 А/фт²) се пажљиво контролишу на основу легуре и жељене дебљине премаза.
Формирање оксидног слоја: Електрична струја покреће јоне кисеоника из електролита да се комбинују са атомима алуминијума на површини, формирајући порозни слој алуминијум оксида.
Дебљина слоја је пропорционална густини струје и времену процеса (обично 15-60 минута за стандардну анодизацију, што резултира 5-25 микрона).
3. Пост-третман
Бојење (опционо): Свеже анодизирани слој је веома порозан и упија, што га чини идеалним за бојење.
Електролитичко (два{0}}корак) бојење: Најиздржљивији метод. Делови се пребацују у друго купатило које садржи металне соли (нпр. калај, никл, кобалт). Наизменична струја таложи ове металне честице дубоко унутар пора, стварајући боје попут бронзе, црне и златне. Ово је уобичајено у архитектонским апликацијама.
Органско бојење: Делови су уроњени у каду са органским бојама које се упијају у поре. Ово омогућава широк спектар живих боја, али нуди мању УВ стабилност него електролитичко бојење.
Интегрално бојење: Процес у једном-корак помоћу специјалних електролита и виших напона/струја за производњу бронзаних и црних нијанси директно током анодизације. Енергетски је{2}}интензиван и ређи је.
Заптивање: Овај критични последњи корак затвара микро-поре у анодном слоју, задржавајући боју (ако се примени) и драматично повећавајући отпорност на корозију и хабање.
Заптивање топлом водом: Најчешћа метода. Делови су уроњени у скоро- кључалу дејонизовану воду, што доводи до хидратације алуминијум-оксида, бубрења и затварања пора (Ал₂О₃ + Х2О → Ал₂О₃·Х₂О).
Заптивка од никл ацетата: Заптивање на средњим{0}}температурама које побољшава задржавање боје и нуди врхунску отпорност на корозију.
Хладне заптивке: Користите хемију на бази никла-флуорида- на собној температури, смањујући потрошњу енергије.
Врсте анодизације
Тип И: Анодизација хромном киселином
Користи електролит хромне киселине.
Производи најтањи, најнепрозирнији премаз (1-5 микрона).
Одличан за замор{0}}критичне делове, пружа добру отпорност на корозију и користи се у ваздухопловним апликацијама. Сада је мање уобичајено због забринутости за животну средину и здравље у вези са хексавалентним хромом.
Тип ИИ: Анодизација сумпорном киселином
Најчешћи индустријски процес.
Користи 10-20% електролит сумпорне киселине.
Производи премазе дебљине од 1,8 до 25 микрона.
Одличан за отпорност на корозију, декоративне завршне обраде и бојење. То је стандард за робу широке потрошње, аутомобилску и општу технику.
Тип ИИИ: Елоксирање тврдог премаза
Такође користи сумпорну киселину (често на нижим температурама од 0-10 степени / 32-50 степени Ф).
Производи веома дебеле (25-100+ микрона), густе и изузетно{1}}отпорне на хабање.
Захтева веће напоне и густине струје.
Користи се за{0}}прилике са високим степеном хабања као што су војна опрема, клипови, вентили и хидрауличне компоненте. Често се оставља незаптивеним због својих својстава која-задржавају мазивост.
Анодизација фосфорном киселином (ПАА):
Примарно се користи
као пред{0}}третман структуралних лепкова за ваздухопловство и прајмера за боје због своје јединствене структуре отворених пора.
Кључна својства и предности анодних премаза
Издржљивост: Изузетно тврд и отпоран на хабање{0}}(нарочито тврди премаз). Премаз је саставни део метала и не може се љуштити или љуштити.
Отпорност на корозију: Пружа одличну заштиту од атмосферске и хемијске деградације.
Естетска свестраност: Може се производити у широком спектру боја и завршних обрада (провидни, мат, сатенски, спекуларни).
Побољшана адхезија: Порозна структура нуди одличан кључ за боје, прајмере и лепкове.
Електрична изолација: Слој алуминијум оксида је одличан електрични изолатор.
Еколошки прихватљив: Процес не производи опасне нуспроизводе{0}}ако се њиме правилно управља; сам оксидни слој је инертан и не-токсичан.
Апликације
Архитектура: Прозорски оквири, фасаде зграда, завесе.
Ваздухопловство: Структурне и унутрашње компоненте авиона.
Роба широке потрошње: кућишта за паметне телефоне и лаптопове, кухињски апарати, спортска опрема.
Аутомобили: Трим, точкови, компоненте мотора.
Индустрија: Компоненте машина, хладњаци, хидраулични системи.
Критичка разматрања
Састав легуре: Значајно утиче на коначан изглед, лакоћу елоксирања и боје. 5Луге серије ккк и 6ккк су генерално пожељније.
Несавршености завршне обраде: Анодизација није корективни процес; то ће појачати огреботине, матрице и површинске несавршености од претходне обраде или екструзије.
Димензионални раст: Процес повећава димензије дела за приближно 50% укупне дебљине премаза (узимајући у обзир раст према унутра и према споља).
Спој и монтажа: Делове генерално треба анодизирати пре монтаже, пошто процес може да закључа покретне делове заједно преко инфилтрације оксида у празнине.
Укратко, елоксирање је софистициран и веома контролисан процес површинског инжењеринга који трансформише својства алуминијума, чинећи га једном од најсвестранијих и најтрајнијих завршних обрада доступних за модерну производњу.
