Гума се дели на природну гуму (извучена из гумених стабала) и синтетичку гуму (петрохемијски производи).
Уобичајене категорије: природна гума (НР, добра еластичност), стирен-бутадиен гума (СБР, отпорна на хабање-), силиконска гума (јака отпорност на временске услове), нитрил-бутадиен гума (НБР, отпорна на уље-).
Основни процес: За разлику од пластике, гума мора да прође вулканизацију (реакција унакрсног{0}}повезивања) након обликовања да би се постигла висока еластичност.
Крајње примене: Углавном се користи у гумама, транспортним тракама, заптивкама и компонентама за{0}}апсорбовање удара.
Границе и трендови развоја: Термопластични еластомери (ТПЕ/ТПР): Комбинујући прерадљивост пластике и еластичност гуме, могу се рециклирати без вулканизације и обично се користе у играчкама од меке гуме, медицинским уређајима и ручкама. Болне тачке и трендови у индустрији: Суочавање са притиском за заштиту животне средине и смањење угљеника, истраживање и развој пластике на бази био-и рециклажа амбалаже од једног-материјала.
