Нумеричка метода за прорачун напона у меху
У овом нумеричком приступу, претпоставља се да све конволуције меха раде под идентичним условима; сходно томе, анализа се фокусира на један полуталас меха. Као резултат тога, крајње конволуције – које су подложне другачијим граничним условима од оних средњих – су искључене из анализе. Нумеричка метода је заснована на нелинеарним једначинама које је формулисао Е. Реисснер за ососиметричну деформацију обртних омотача танких зидова са променљивом дебљином зида. Извођење Рајснерових једначина ослања се на стандардне претпоставке из теорије танке љуске, укључујући премисе да је дебљина љуске мала у односу на главне полупречнике закривљености, и да је материјал и хомоген и изотропан. Међутим, ове претпоставке могу да унесу одређене грешке у прорачуне, јер производни процеси – као што су ваљање и извлачење отвора цеви, након чега следи пластично формирање конволуција – често изазивају анизотропију и нехомогеност у механичким својствима материјала.